Ne volim novu četkicu za zube.
Ne volim da šetam i putujem sama.
Ne volim činjenicu da su mi najbliži ljudi daleko od mene.
Ne volim kada nemam šta da radim.
Ne volim žurbu.
Ne volim strahove.
Al’ nekih stvari ima, koje ne govore se svima… Seća li se iko, osim mene, tog dela pjesmice? To su oni kulinarski momenti nekad bili. U svakom slučaju, toga sam se setila dok sam razmišljala o tome kako je istovremeno i super i odvratno kada s nekim ljudima imate potpuno poseban jezik. Naravno, super je što se s tim nekim ljudima odlično razumete, i sve reči leže na svom mestu,; ali je isto tako bljak kada isti taj jezik ne možete da koristite u drugim situacijama. Odnosno, naravno da može da se koristi, ali nije da će vas neko razumeti (a i velike su šanse da ćete izgledati kao totalni kreten!).
Osim toga, danski i švedski filmovi su zaista super.
Nedostatak inspiracije. Ništa pametno, većinu vremena. Poneko brojanje, poneka pauza u brojanju. Privikavanje na vrućine. Nedostatak knjiga. Neka nova muzika. Zaboravljene slike. Poneki neizdrž. Večernja nedostajanja. Čekanje na pozitivan odgovor. Prikrivene sumnjice; samo par.
Zar je već toliko vremena prošlo?!
Danima psujem kišu. Danima, isto, razmenjujem poruke. Danima brojim dane. Da li su vremenske jedinice zaista toliko bitne?
“Kada sam bio srećan i da li sam sad, i zašto?
Kad sam je sreo,
da,
zato što sam je sreo.” S.V.
Eto opet ja nekako kontra! Dok je drugim ljudima kriza posle 7 godina, ili posle 10, nekom možda tamo negde na prelazu iz prve u drugu, meni krizni period u prvom mesecu. U ponekim slučajevima sačeka se na drugi mesec.I toliko o krizama.
I naravno da mi je problem da kupim zavese! Osobi koja kupovinu ne voli ni u jednom jedinom obliku, svakako je problem da nađe jednostavne zavese i da ih kupi. Ali, mi genijalci, uvek smo bili neshvaćeni. 
Kad završim s Akunjinom, definitivno prelazim na poeziju. A i posao mi je neophodan. I toliko.
Dajte snovi uozbiljite se! Ako niste lepi, nemojte navraćati. Ako ste lepi, samo izvolite. Nije lepo na kišne dane sanjati ružno. Dan se posle loše odmotava. I minuti nekako otegnu korak. Sve to baš ništa ne valja; otegnuto koračanje je samo za plažu.
***
Facebook mi odbrojava dane do rođendana. Ja odbrojavam dane do nekog drugog dana. Rođendan slavim prošli. I još uvek ne znam kada je onaj drugi dan.
